Учитељ

9236 ШТА МОЖЕ ДА УЧИНИ УЧИТЕЉ

ценили радиност и образовање, као што је наше доба. С тога, је и оно раширено мишљење, да је социјално питање само желудачно питање, — из основа промењено. Рад на бољитку у садашње доба не тиче се само поправке еконоског положаја, великога дела народнога, већ и много узвишенијега, идеалнога добра — спасења човечанског достојанства! — Тако отприлике отпочиње своја расматрања Либескинд у својој пом. расправи.

Питање, дакле, о духовном напредвању јесте део социјалног покрета народног и има бар толико велику вредност, колико и остала социјална питања. Али ту социјалну тежњу народа, тај духовни покрет к образовању неки поричу, а неки сузбијају. То су тамне пеге у историји духовнога развоја, које често потичу од оних, који су баш позвани, да образовање развијају. Још пре сто година узвикнуо је образованим члановима своје народности М!тађеал: »Узмите се на ум, ви, што држите народ у тами, ви ћете бити у највећој опасности; зар не видите, како неразумна животиња лако постаје дивљом звери!“ А у данашњим да'нима нам вели Раш! де Гадатде: „ја се нећу заморити у придиковању, да смо ми или пред пропашћу или пред новим временом !«

Средства, којим се народ даље образује, нису тако разнородна, као што се мибли. Једно од најснажнијих је без сумње: читање, лектира. И због тога, што је тако рећи једино средство читање, којим писмени народ задовољава своју тежњу у образовању, то је питање о томе, шта народ чита и, шта треба да чита, дакле, питање о лектири за народ, постало културно питање; лектира за народ је у наше доба постала већ тако важан чинилац у народном васпитању, да образованији кругови не треба да су равно„Аушни према томе шта народ чита. „Једна књига је често читаво доба у животу створила или срушила“ (Нетдет). ( тога и питање о избору и проширавању добре лектире сачињава део социјалне реформе. И — према томе — питање