Учитељ

#86 ШТА МОЖЕ ДА УЧИНИ УЧИТЕЉ

какве књиге, треба у напред да зна, о чему се говори у тој књизи и да ли има вредности или не, па према томе да је чита или не: А нарочито сви листови и часописи, који су одређени за породице, треба да подвргну дечју и популарно-народну литературу строгој критици!).

Поједини учитељски зборови треба себи да ставе у заДатак поред осталога да такве књиге, које могу доћи у народ, прегледају и да у локалним новинама износе у кратко суд о њима: да их препоруче или покуде.

У вези с тим долази и рад на угушивању оне врсте литературе, која своје читаоце врло лако може да зарази каквом болешћу. Та се болест (духовна) најчешће испољава, у незадовољству и осећању несреће у извесном положају, где о несрећи иначе раније ни помена, није било. Када се ближе и дубље посмотре такви симптоми, видеће се одмах да то осећање несреће није ништа друго, него подражавање каквом јунаку или јунакињи каквога нездравог романа, што је опет продукак каквога духовно нездравога писца. Пре кратког времена у „Стражи над дечјим списима“ |„Јасепазвећг еп-УУ агје«“) био је изнесен један нечувени пример, како се једна петнаестогодишња девојчица, у Риксдорфу убила, а узрок томе су били такви романи. Она је руководила, кућом свога оца и у слободном времену је без избора читала свакојаке романе. Кад је то отац опазио и забранио јој, она се осећала несрећном и једнога дана — по примеру несрећне јунакиње једнога, романа, — одузме себи живот! Ако код нас можда и није дошло дотле, да се читањем проузрокују самоубиства, ипак (нарочито у вишим круговима и кол женског света) развија се онај први симптом: незадовољство с положајем и осећање несреће, а то је већ (без осталих штета) највећа препрека за срећан и весео живот и задовољан рад, који би одговарао томе животу и обратно.

У Немачкој постоји неколико предузећа у цељи да народу јевтино пруже здраву лектиру. У томе раду највећу

') Код нас је «Домаћица» у понеким својим бројевима доносила такве критике.