Учитељ

из БЕЛЕЖНИЦЕ ЈЕДНОГА УЧИТЕЉА 995

Ја добих вољу да разговарам с њим. Али њега прође воља да разговара са мном. Јер чим га запитах :

— Који број долави после пет

Он ућута.

А кад га окупих да ми каже, он ме погледа блесаво на рече

— Дванест. –

Опет настадох да га обавестим али са истих успехом.

ж ж ж

Равмишљао сам много о томе. Мислио сам да њега не би могао ни јодан психолог разумети. И, заиста, чудновато !... Пише по читаве реченице и ни једно слово не изостави. И пише тако лепо. Дакле није без дара. А овамо опет, неприступачне су му најобичније ствари!... И још вам нешто опазио.

Кад ми је оно одговарао на питања, у његовом оку блистало је нешто лепо, свевно.... Видео си му из поглед:. да те разуме. Овај мирни поглед чисто оживе, распламти се.... Није дакле идиот. Треба га разбудити. Али како 7... То моја поштована, учитељска памет не може да смисли....

И тако би можда и остало. Ја бих се најзад и разуверио о свему, да не беше једног пуког случаја.

Настао је мај... Дан леп. Из честе се чује песма славујева. Ласте се успролетале.... |

Ја направио хладњак баш пред самом школом, па, изалпав из школе, засео да у његовом хладу попушим цигару.

Са дна авлије разлегаше се дечја вика. Ја се бацио у мисли. Премишљам шта ми још треба поновити, утврдити код деце, јер, ето, и испит је ту...

На један пут јекну песма. Божанствени звук разли се 10 оном мирном ваздуху. Глас беше дечји, пун, свеж као јутарњи ваздух, мек као свила, а опет тако снажаћ,,.

о