Учитељ

296 из БЕЛЕЖНИЦЕ ЈЕДНОГА УЧИТЕЉА

Милина ми прожма сву снагу. Ја олушах речи из апостола на Цвети:

„КЕ Римљаном посланија, свјатаго апостола Павла, чтенмје.«

Онда заћута, али само неколико тренутака, јер одмах поче: 0 »Братије, Радујтесја всегда о Господје, и. паки реку,“

радујтесја. Ка ваша разумна да будет всјем, Чело ОР Господ близ..

ан а луче ваза соба:

Те речи говорише силно. Тако је могао говорити само. онај велпки радник на утврђењу хришћанства, Апостол Павле.... Ја се дигох и пођох на тај глас. Он је долазио из школе кроз отворен прозор, и продужаваше:

„Пи о чем же пецитесја, но во вејем молитвоју и мо

ленијем, со благодаренијем, прошенија ваша да сназујутеја. + Богу.“

Отворих школска врата. И кога видим у школи 24 Перу !...

Чим ме смотри обори главу и заћута.

— Јеси ли ти читао апостол 2

Он ћути.

Ја му приђох и помиловах га по образу.

= Обиља, јеси ли тиг.. А',..

— Јесам, — прошапта он.

— Дела још један пут !... То си тако лепо читао, да " лепше битп пе може!

Оп ме погледа. Око му се светлило...

— Пе умем — рече шапатом. -

— Само онако као што си мало пре. :

И ја овјах срећан да видим тога дечка преображена да чујем онај божански глас опет..

То више не беше Пера, то је ар послао, свога ан ђела, јер то не беше земаљски створ... ћ

Ја га пољубих.... |

А од кад знаш ти тај апостол 2