Учитељ

незнатну разлику у држању пера при усправном писању, завео сам, да у недостатку удесних прописа, пишу по мрежасто изленираној вежбанци, коју су дотле обично употребљавале за рачунске задатке. Од 12 ученица само је двема у почетку тешко ишло да се навикну на промену правца; остале се брзо навикоше и после недељу дана писаху доста лепим усправним словима, све писмене кућевнезадатке, а тако исто и диктандо у школи. О лепоти рукописа не може се говорити, јер је то био млађи разред, али пада у очи симетричност положаја целога тела, која, је једва приметна при косом писању. Истина, на диктандо. усправним рукописом трошило се више времена, али то долази, ваљда, и од тога што ученице нису имале навике. — Крајем јануара испаде ми за руком да сличне опите,, произведем у једној недељној школи. У таквим школама у Русији су ученици разних година. Чинио сам пробе са петоро ученица од 16—30 година. Све су биле неписмене, и зато је овај опит, за мене учитеља лепог писања, био особито интересан, јер сам научио био да добијам ученике са неком претходном спремом. Мене је занимала чисто педагошка страна питања о усправном рукопису, — за мене је интересно било да знам, да ли нема каквих тешкоћа, при почетној настави са тим рукописом. Нисам ни очекивао правилан положај тела при писању, јер су школске клупе биле веома неподесне за узраст мојих великих ђака. Први појмови вертикалног повлачења црта дати су успешно; овај правац бејаше за њих веома природан. Пошто су неки од мојих ученика били дрводељски радници, то им је тешко ишло у почетку слободно руковање писаљком, али за три недеље се навикоше тако, да су чак и неке примитивне захтеве естетичног писања испуњавали“.

Тако Евсејев, коме се као вештаку мора поклонити ауторитетно поверење. Из руских педагошких журнала читали смо, да су ове године отпочете пробе са усправним рукописом у 3—' московске основне школе.

Толико о садашњем стању, у коме се питање о усправном пивању код разних држава европских налази.

(СВРШИЋЕ СЕ)

срео