Учитељ

- КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 408

У првој свесци нарочиту пажњу заслужује чланак: О циљу васиштања, од П. Козловског. По пишчеву мишљењу, човеков живот на земљи само је спрема за будући вечни живот, који ће бити у блаженству или у мукама. И пошто та спрема — живот на земљипреставља непрекидни ланац разноврсних страдања, то зрели људи припремају децу и младиће да издрже борбу са тим страдањима, какд би поједина лица, читава друштва и покољења била приуготовљена за живот у вечноме блаженству. Та радња зрелих људи — то је васпитање. Како вели писац, то је једино хришћанско васпитање, коме је дакле циљ: сачувати душу за будући вечни живот.

Разни су ФилосоФфи и научари различно гледали на васпитање. Тако н пр. по Платону циљ је васпитању да наше тело и душу доведе до највећег савршенства за које су способни; Кант вели, да васпитање треба да развије све богаство природних дарова у човеку; по Спенсеру, васпитање је припрема, за савршени живот; Фихте вели, да је васпитање спрема за слободну саморадњу; по Жил. Симону, васпитање је радња, при којој ум образује ум, а срце образује срце; и т. д. Сувремена педагогија обично као циљ васпитању износи: спрему за срећан и задовољан живот. Али да ли се то може усвојити7

Нема другог живота сем овог, што га на земљи проводимо. И да ово кратко време што угодније проведемо — у томе се састоји живот, за то треба п васпитање да спрема. Тако се обично вели. Али да такво гледиште не буде сувише егоистично 2 Где суту жртве за опште добро, без којих не може да буде друштва; И после да ли је истина, да се наш живот потпуно завршује омрћу г Зар ми не живимо и после смрти, у успомени наших последника, доцнијих покољења 7

Не, хришћанском васпитању код свију хришћанских народа циљ мора бити: спрема човека за будући вечни живот у блаженству. Само на тај начин васпитање је у хармоничној свези са племенитим идејама о будућој срећи човештва. —

У децембарској свесци вреди да се проучи расправа: каквих има нарантера, студија чувеног Француског психолога, и философа, Т. Рибо-а. Ову је расправу превео с Француског на руски М. Здањевич.

У сувременој психологији преовлађује анализа, међутим исто је тако потребна и синтеза — проучавање индивидуе као целине. Главни је задатак синтетичне психологије да одреди поглавите типове индивидуалности по начину њихове радње и осећања, т. ј. да одреди карактере.

До сада има две класификације карактера — Физиолошка и психолошка. Она прва је веома стара; то је учење о четири темпера-