Учитељ

404 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД мента (сангвиничан, меланхоличан или сентименталан, холеричан и Флегматичан). Психолошка је пак теорија много новија и инглеског порекла. Психолог Бен иставља, према главним духовним појавима, три основна типа: интелектуални, осећајни и активни.

Главни су услови карактера: прво, јединство у тежњама и радњама; и друго сталност, т ј. јединство које непрестано траје, кроз цео живот. Али јединство и сталност — то је идеал, који је код мало људи више или мање остварен. Код огромне већине и нема јасно Формисаног и сталног карактера.

Духовни живот, посматран са најопштијег гледишта, може се свести на две појаве: осећање и дејствовање. Према томе, по Т. Рибо-у, има двојаких карактера. Осећајни живе у главноме унутрашшњим животом и у опште узев песимисти су; активни пак живе поглавито спољашњим животом и оптимисти су. Код којих нема ни једне ни друге особине, то су апатични, који су равнодушни (ни песимисти ни оптимисти). Код умерених су обе особине у равнотежи.

Кад са ове апстрактне висине сиђемо и приближимо се стварности, наилазимо у духовном животу на један нов елеменат; то је интелект, ум. И кад сада узмемо у обзири интелект, класификација, карактера постаје сложенија.

Међ осећајнима разликујемо три врсте: са ограниченим умом и без енергије (смирени, скромни, плашљиви); са развијеним умом, али без енергије (нерешљиви као Хамлет, аналитичари себе самих, мистичари као калуђери свију временај; и са развијеним умом и делатношћу која није стална (многи уметници, Рихтер, Мозарт, Русо).

Међ активнима разликујемо две врсте: нижу, са обичним умом (н пр. путници без нарочитог циља, тек да се путујеј; и вишу, са развијеним умом (Јулије Цезар и многе друге историјске личностиј.

Код апатичних (Флегматичних) интелект игра важну улогу. Има их две врсте. Прву врсту чини чисти апатични тип, са мало интелекта. Ако је ум силан онда, ако је ум теоријски, имамо пред собом н пр. генијалног математичара ; ако је пак практички ум, пред нама су они хладнокрвни и разумни, какав је н пр. био Венијамин Франклин.

Кад се још за један ступањ ближе стварности спустимо, наилазимо на мешовите карактере. Ту долазе: осећајно — активни (резултат сједињења оба типа), као што су апостоли свију религија војводе као Александар Велики и Наполеон, револуционари као Дантон, песници као Бајрон, уметници као Микел Анџело; апатично активни, чија је основица морални идеал (мученици, пасивни хероји, стоици); апатично-осећајни, који се тренутно прихватају дела, али исто тако брзо и напуштају посао; и на послетку умерени, код ко-