Учитељ

376. УСПСАВНО ПИСАЊЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ НИ 18 8 2 И а И

лика и она су се у камен урезивала усправно. Доцније су измислили мала олова али им положај испаде исти. У почетку нису се слова писала него цртала, а за цртање је увек узимат усправан положај.

После сеобе народа сви европски народи примише римска слова, само титојих станови Германије изменише у неколико. Они окитише слова разним цртама, начинише им врхове горе и доле, те на тај начин постаде свима позната. готица.

У Француској је, као и у Германији, у почетку слабо распрострањена била вештина писања. До трећег и четвртог века само су појединци из виших сталежа умели пиКати. опније бе. та ноштина бблоћи -у манастире. У почетку средњега века па све до проналаска штампарија, пибало се највише, и готово искључно у манастирима. „Ка“ луђери су се бавили преписивањем старих књига, прева“ ђањем разних дела или вођењем кронике својина манастира, или пивањем оригинала, састављањем молитава и побожних

песама. Тада су калуђери имали обичај да наслове појединих одбена у књизи иските, а таква кићена слова дала су повода да се и друга слова, у тексту са извесним дометнутим линијама цртају. Тако су почели везивати слова за слова појединим танким потезима. Мало по мало, па се

облик слова у неколико тим кићењем и везивањем измени.

Што су калуђери почели то наставише калиграфи по- | селе проналаска штампе и даље у новије доба. Они се тру- 4 дише да слова утисну у геометријске облике, како би лепша изгледала, и ако је то за писање било непотребно. Па ипак за пуних 1000 година писање је непрестано било усправно. , Тек у другој половини прошлог века почело се пи-

сати косо. Овакво писање завело се најпре у Енглеској и | то под углом од 60%. Енглески калиграфи Томките у 1785. пи Милне у 1787. години израдише рукописна. олова под тим углом. На Енглезе со угледаше и Французи, а за овима, | пођоше Холандези и Талијани. У години 1809. калиграф_

Х