Учитељ

438 ШКОЛА И ШКОЛОВАЊЕ У НИШУ ДО ОСЛОБОЂЕЊА

научили од њега. Особито ву од њега научили ерпеку граматику. Овај Сава био је у Нишу пуне три године, све до 1850 а тада отиде и он за учитеља у Велес, а у Нише се поврати опет Сппридон. После одласка Саве Радоичића у. Велес, буде постављен за учитеља [У раз. Атанасије Петровић, а на његово место дође у Ш раз Никола Барутлић који беше добегао из Србије. Остали су учитељи у- Ги П раз. остали на својим местима. ј

Није прошло много времена, а учитељ Спиридон, који се беше вратио из Велеса, умре 1851 године а није био ни враћен за учи: | теља. Мало доцније Никола Барутлић оде за учитеља у Џирот, а учитељ Милоје за учитеља у Јагоден малу у Нишу, где се тада отвори нова школа. А остане Димитрије Стојановићу Г р и Атанавије Петровић у П, Ш и ТУ. р. У нишким школама тада беше око 300 ђака, а немађаше више него само два учитеља. Овоје стање у нишким школама трајало све до 1895 године. Једно због кримеког рата, а друго што тада бугарска пропаганда развијаше агитацију и у овим крајевима,тур. еке власти подозреваху на Србију, и издаду најстрожију наредбу, да владика и прквено-школеки одбор не смеју ни једног Србина из Србије примити за учитеља Мука беше настала велика, за, учи. теље и прећаше опасност, да владика и црквено-школека општина на послетку не буду принуђени тражити Бугаре за учитеље. Али баш у овом најгорем стању срећа поможе Србима, те се овога избавише. |

Године 1856 дође за нишког владику Јанићије Владика Јанићије имађаше неког писара, који по народности беше и Грк и коме беше име Константин Како Константину поред писаретва остајаше још доста за рад, а школш требаше учитељ, владика !а препоручи школи за учитеља, и општина га прими Конетантин

"беше образован и спреман човек за учитеља. Али како ђака беше

много а. учитеља мало, то овај Конетантин предложи владици и ошштини нов начин учења деце, који је у науци познат под именом: „У зајмични метод“ пли метод, Белоланкастерски,“ п по коме на-_ чину један учитељ могаше. учити по 200—800 ђака. Владици се овај начин, а п осталим старешинама школске општине допадне, и они га примише, особито због оскудице у учитељима.

Кад овај начин владпка и старешине школске општине 'усвојише, онда Константин поручи, те се из Пловдива (Филипопоља) | доневе 50 табака штампаних писмена бугарских. Пека су од ових писмена била за штицу, а нека у разним речима удешена за чи-

тање. Ове табаке он пеече и иепрелепљује на дрвене таблице (дашчицеј, и прикује их на дувар по целој воли, Таблица је била,