Учитељ

ШЕОЛА П ШКОЛОВАЊЕ У НИШУ ДО ОСЛОБОЂЕЊА | 439

далеко једна од друге један корак. Пред сваком таблицом беше прикован на патосу један дрвени обруч.

Кад ово Конетантин изврши, 'он онда помеша ђаке свих раз реда у једно. Подели ђаке Ти П раз. на десетине. У средини сва ког обруча ностави по једног десетара, а на около око обруча намести десетину. Сваки десетар имао је у руци казаљку или шлпапшић, којим је покавивао својој десетини или имена појединих слова, или читао речи, а цела је десетина то пазила и изговорала за. њим.

_ Сем тога, прве клупе у школи у којима су седели почетници биле су начињена тако, да је на њима био песак, и деца су се по овом песку вежбала како ће доцније писати слова на таблици-или артији. Кад су се ђаци на песку довољно извежбали, прелазили су у друге клупе по зади, на којима су били залепљени прегледи за писање. За писање ђаци су употребљавали : таблицу и писаљку артију, перо, плајваз, артију и мастило, за што је који био, способан. Пред с:аком овом клупом стајао је опет по један ђак, те пазио шта раде они у клупама, и показивао им оно што не знају Ови ђаги надзорници над клупама звали ву се дикталпори. Кад ву ђаци евршшли или научили свој задатак код десетара, долазили ву у клупу код диктора и обратно. Као што се из свега овога. види, овде су се сами ђаци учили и радили, а учитељ је само надгледао, наређивао, давао упутства, награђивао, кажњавао и пазио на поредак.

Ови „десетари“ и „диктатори“ били су ђаци старијих разреда, (ШП и [У). Њих је учитељ учио у споредним школесњим собама. Обично се учитељ занимао са половином ових ђака, докле је друга. половина вршила десетарску и диктаторску дужност. У главноме пи у нижим и вишим разредима нишких школа, учили су се готово | они исти предмети, који су се учили и пре ове „Узајамичне меводе.“ УБ рав: учеја су имена слова и отпочето је читање; у П раз. продужено је читање са оних таблица и учило се пивати; у Ш раз. читан је часловац, а у ТУ раз. псалтир поред оних предмега, који су заведени још 1848 године, и које су ђаци преписивали један од другог, и

Неће бити без интереса за читаоце, да наведемо награде и казне које су овом приликом, са увођењем овог метода уведене у нишки» школама. Тако била је једна дашчица, велика колико шака, око које је био као перваз прикован један ширит, на самој датчици писало је: „Добар ђак.“ Ко је од ђака био најбољи, најмирнији и показао у науци највбљег приљежања,. томе4 су ову дашчицу ве. шали о врат, и он је с њом ишао кући. Још је имао право онога