Учитељ

| ШКОЛА И ШКОЛОВАЊЕ У НИШУ ДО ОСЛОБОЂЕЊА. 441

веће науко. Треба нарочито поменути, да се око подизања ове школсне зграде. паштио и чувени турски државник Митад-таша. Кад се школа. сместила у нову школску зграду, почели су и за школу наступати светлији и бољи дани. Довде су деца учила познавање слова по бугарској штици Од српских књига био је једино онај Атанасијев: „Пресад мудрости.“ У старијим разредима читан је часловац и псалтир. Остале предмете деца су још преписивала једно од другог. Од 1862 године школа је добила новог полета. Од овог времена она је редовно добијала и букваре и чи танке, а и остале предмете штампане из Србије на српском језику.

Године 1863 овако је била уређена нишка школа. На доњем боју био је Ги П разред. Ту се и даље предавало по „Узајамичном методу“ али ву биле избачене све оне бугарске таблице. Место њих уведена је српска штица, буквац и читанка. Писало се по прегледалицама такође српеким. У овим разредима беше учитељ поп Тодор.

Учитељ у ЛП раз. постаде Тодор Денић, Нишлија, а за учитеља ТУ раз. остао је и даље Атанасије Петровић. Њака у сва четири разреда беше преко 300.

Од овог доба редовно сваке године држат је испит о Крстовдану у нишким школама, Испит је држат на врло свечан начин. На испиту су присуствовали: владика, кадија, многи бегови, и многи трговци: Турци и Срби. Е

"Ђаке је испитивао сам учитељ по „шкурти“ или коцки. То је било озако:

Колико је било ђака у ком разреду, толико је било артица из сваког предмета. На свакој артијци било је написано нешто из појединих предмета. Нпр. из катихизиса на једној артији био је написан : „трвп члан вере“; на другој: „други“; на трећој: „трећи“ и т. д. Ове артице стајале су на столу учитсљевом са доле окренутим исписаним странама.

Кад се који ђак прозове, он дође до стола учитељевог, узме артицу коју хоће и предају учитељу. Учитељ га после по истој артици пепитује. Овако се испитивало из српског језика, рачуна, земљописа, катихизиса и црквене историје. Доцније учена јем српека историја, али све није смело из ње пред Турцима ништа испитивати.

„Док је испит трајао, прегледани су ђачки прописи и други радови, као цртежи. Њих су прегледали еви присуствујући. По селе је пашин члуш (пандур) узимао све прописе дечије и метао у торбу, и носио у пашин конак на преглед. По свршеном испиту