Учитељ

498 УСПРАВНО ПИСАЊЕ У обновној школи

Такав додатак прелложили су у Савету његови чланови: Г. г. др-и Милан Јовановић—Батут и Павле Поповић, а угедно су, одмах на другом састанку, тај предлог образложили написмено, изневши све разлоге за усправно писање како са хигијенског, тако и са практично-педагошког гледишта. _

Побуђено овим предлогом два лекара и обвезано оном напоменом из наставног програма наше министарство просвете издало је 15. јануара 1892. године распис, којим наређује, да се у [. разреду у 14 мушких основних учини покушај са усправним писањем. Ти покушаји, по наређењу министарства, чињени су у овим местима: у Београду код Саборне пркве, на источном Врачару, на Јалији и на Сави; затим у Кладову, Д. Милановцу, Крушевцу (у два одељења |. разреда), Трстенику, Лозници, Пожаревцу, Чачку, Ужици и Пожези.

У распису је прописано и неко кратко упуство за учење усправног писања, а тражило се и то, да учитељи воде тачну белешку о успеху ученика и своје примедбе, па на свршетку године да поднесу све прописе министарству на увиђај са извештајем о своме суду и раду.

Као и многс наше ствари, тако је и овај покушај са усправним писањем врло неспретно изведен. Распис министарски пун је махна, које сведоче да се ниу министарству није пречистило са уверењем о користи ус- | правног писања, нити је схваћено у чему се састоји суштина његова. | |

Највећа је погрешка та, што министарство није тај распис издало пре почетка школске године, у јулу или августу, него тек онда кад је завршен први школски течај, и кад су ученици | разреда научили писати косим рукописом. На тај начин дотични учитељи којима је наређено да пробе изводе, морали су своје ученике одвикавати од косог рукописа и учити их на ус-