Учитељ

из школског ЖИВОТА

Поколебан ауториливт

Радим са 1. рав. Свршио сам „Буквар, па запитам, има ли ко Читанку за [ раз7. У том Воја: „ја имам, господине...“

Од куд ти2 5

Мога брата. (Старији му брат учи Ер).

Ту 1—8 ученика прочитају чланак „Школа.“ По евршеном часу ја закажем њима, како смо сад свршили Буквар и да сад морају купити сви Читанку. Но како они то немају када и не умеју да купе, већ може књижар да им да другу какву непотребну књигу, што врло често бива; то нека донесу новац, па ћу ја ићи у варош о празнику и купити им. У том узмем ону читанку Војину, да видим шта стаје и ђаци гракнуше: уа колико пара да доносемо господине 2“ — Загледам цену, пише 0:30 п. дин шесто издање. Ја им према томе кажем да донесу шесет пара, (чаршијски). Неки ву донели новац а неки нису. Одем ја у варош и купим 15 ком. читанака по 0:40 пар. дин. комад. Кад дођу деца у школу ја изнесем књиге. на сто и закажем им да донесу новац за читанке то по два гроша, рекав им да је то цена књизи и да тако на књизи пише.

Међу тим она цена на читанкама и то она четворка врло је вејасио одштампана, тако да се не зна, да ли је 4 или друго што и то на већини читанака, као брљано изгледа. Оду деца за новац..

Ето ти УЖивојина и са њиме његов деда (јер оца. нема).

— Помози Бог, господине !

— Бог ти помогао, чича Ђурђе.

__- Ама мене (дијалект) дете тражи два гроша за читанку а ја му не верујем.

Јест, јест, дошле су читанке, буквар су изучили, па им оне сад требају.

— Лепо, знам, но ја се бојим да дете не иште тек онако да упропасти.