Учитељ

а

540 _ из школског ЖИВОТА

„Даде старац два гроша и рекав збогом оде.

Другог дана устаде Владимир из П раз. који седи до куће „Кивојинове и рече: „господине; — Кивојинов стриц каже, да је на читанци четворка на цени замрљана и да си је ти поправљзо, каже да је била тројка, но си је ти поправио само да узмеш дваест пара (чарш. подразумева) више за тебе,“

— Седи Владо ! . — Живојине! Је ли истина то рекао твој стрицг — Ни... није, господине, — рече кроз плач.

Јест, господине, рече Вл. 'Њаци се сви згледаше. Ја сам био доста збуњен, домишљајући се, на који ћу начин себе пред децом опрати. Ја онда урадим овако. Кико! — да не би твој стриц жалио за дваест (чарш.) пара и да неби мислили м ови други ђаци, да сам ја њима узео по дваест пара на књигу ћара, — дај ти мени ту читанку, а ево теби твојих два гроша, па кажи твом стрицу, да ти он купи читанку јевтиније, па ако нађе јевтиније а он нек дође да ми каже гди је купио, те да ми ове скупе читанке вратимо и да купимо те јевтиније, по шесет пара (чарш). — Ђади повикаше: — Ми нећемо, господине, да враћамо нашше читанке,“

= Јеси ме разумео, ивојине 2

— Јесам, господинв ..

Другог дана дође Живојин у школу. Ја га запитам да ли му отишао стриц да купи књигу. Рече да је отишо у Трстеник, па није имало, но ће да иде у Крушевац. .

Другог дана УКивојин донео читанку и каже: господине ! мој стриц купио читанку, али за два гроша, као год што си и ти тражио, није могао нигде да нађе за шесет пара.

У том устаје Владимир: Господине! ивојинов стриц каже - морам да купим друштво те да отерамо учитеља одавде, што ми узе ђаку књигу, па сам морао да бијем толики пут и умало без књиге да дођеш.“

— Ја му, децо, нисам узео књигу за инат. Он је казао да вам цену на књизи поправљао само зато да бих му узео дваест пара више; то је мене увредило и ја кад би то урадио онда ме ни ви не би ни зашта веровали. Зато сам му узео књигу па нек он иде у књижару и увери се шта кошта књига па и вас нек увери, да ја нисам слагао, јар кад би још и учитељ лагао онда шта би радили ђаци. Сад да ми кажете, децо, ко је слагаог Ја или онг.. Он, господине.

Кивојин једнако плаче. Ја му кажем, помиловав га по глави: „ћути ти, Жеивојине, немој ти мислити да ћу ја бити љут на тебе