Учитељ

ТЕЛЕСНО ВАСПИТАЊЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

На другом конгресу националном за телесно васпитање, држаном у октобру 1898 године у Бордоу претресано је, поред многих других, и питање о телесним васпитању у основној школи. Мисли том приликом изнесене о важности телесних вежбања и о њиховој промени у школи биће, држимо, корисно да чују и наши учитељи, јер, како данас стојимо са телесним васпитањем у нашим основним школама, не можемо рећи да смо му важност правилно схватили. И ако сви увиђају велику потребу правилно заснованога телеснога. вежбања, опет му мало њих поклањају онолико пажње, колико. то оно заслужује, више можда с тога, што се не зна, како да се оно изводи, него ли с тога што се тај посао неће да ради. Суштена је тих мисли, по Кеупе Редасоступе, у овоме: --

„Кад би телесном васпитању била једина сврха одржање здравља, био би оправдан немар већине учитеља према њему, јер се деца у школи доиста заморавају прекомерно; ученици, у опште узев, проводе и сувише времена у трчању по улицама и по пољу и у. опште су расположенија развијати више своју мишићну снагу него ли свој ум. Немар је учитеља грешан за. то, што зна, да се васпитава воља, кад се удешавају и одржавају правилне игре и кад се на место неодређена. "и неуредна јурења и мувања ученика, који се за време предавања у школи гурају а на пољу туку, заведу тачно