Учитељ

НЕОБИЧНЕ МАТЕРЕ 635

да се пре свега побрине да има добрих матера. Но из овога никако не излази, да би рђаве матере требало друштво да истреби и уништи. У сваком случају ове две три десетине жена, што их до сада споменусмо и ако су знамените, ипак су необичне матере, више као изузетак. Ми држимо, да је могуће, да нека жена. буде у сваком погледу знаменита и узорита мати, па ипак да њени синови не буду велики људи. И код самих дивљих народа налазимо примере, где-матере просто поражавају својом превеликом љубављу према деци својој. Тако на островима Таиги и Новој Каледонији било је случајева, да неке матере никако нису могле да преживе губитак свог детета. Једна жена сахранила је своју седмогодишњу девојчицу, коју је јако волела. И дању и ноћу плакајући нарицала је и призивала своју ћерчицу, док јој живот не омрзну, те сави конапац и обеси се. Њена најближа сусетка, чувши неко стењање брзо притрчи и силом је скине с вешала и поврати јој живот. Но она је тим била ужасно огорчена, досађивала и грдила сусетку што јој је живот спасла, јер се надала да ће се на оном свету састати са својом милом ћерчицом. У Гоагани умре војени управник 1876 г. Његова мати није ништа окусила 7 дана, хтевши се на тај начин уморити глађу, и ако су је од тога одвраћали сви сродници и познаници. И пошто и после толиког гладовања не осети, да јој се смрт приближује, прободе се најзад усијаним каменим ножем. (Е«подгарћее сгипјпане 409). Материнско осећање, пуно самоодрицања и безграничне љубави према деци својој не може се никако спорити. Но има случајева, да се у по неким породицама нађе и по нека свирепа мати. И у штампи су се јављали гласови о таким матерама, које су чаки своју децу кињиле и мучиле, што је на сваки начин последица освете и мржње, а пре свега рђавог васпитања њиховог. Вилхелм Фереро у „МоџмеПе Вемце“ изнео нам је десетак примера ових свирепих матера. Нека Хехели кињала је свог синчића батинама, и да не би слушала његово јаукање, загњуривала му је главу у каду с водом; морила га глађу и оптерећавала га најтежим пословима, не обазирући се на узраст и године његове. Једанпут га лонцем тако јако удари, да му плећа поломи и дете се разболе и паде у постељу, но и онда га не остави на миру, но га веже за кревет тако, да ни мрднути није могло.

Нека Келш, кад год је умивала свог сина, гњурала му је главу у чабар тако, да је дете једнако главом ударало о ивице чабра, или га је зими истеривала напоље само у кошуљици.