Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

ађан

Х. Маријон о основном школовању.

У наше дане све то више преоблађује уверење, да наставницима није доста имати само сведоџбе о свршеним школама, па да одмах могу свој посао вршити како треба. И за наставнички се посао хоће, покрај темељнога знања, још и доста спреме, приправљања, размишљања ако се хоће да од њега буде користи. Сваки добар наставник мора бити у исто време исавесан васпитач. Од како се почела увиђати ова истина, од тада је почела све више слабити дисциплина, каква се раније одомаћила у нашим школама, уступајући своје место правилноме васпитању. „Васпитати дете, вели гђа Некер де-Сосир, значи оспособити га да може, кад му дође време, најбоље испунити што му је животу задатак.“ А Кант је, пре тога још, тврдио био, да васпитање, треба човека да усаврши, колико је год он кадар, према својој природи, да се усавршава. Да се пак то постигне не сме се дете оставити самоме себи, него треба потпомагати да се у њему развију особине, међу којима нису најмање: поштовање других и њихових права, па и пожртвовање, ако је потреба да се њиме то поштовање засведочи. Само то пожртвовање треба да буде добровољно, атто се постиже, ако се дете привикне поштовати друге из уверења да то захтева његово властито добро и да тиме појачава своје властито лично достојанство. Ради ли се друкчије, ту: ако се дете казни само за то, да сеспречи да не дира у туђе, злоупотребљава се право и не врши се васпитни посао. Дете се најбоље припрема за живот и борбе које га у њему очекују, ако се у њему развије осећање личнога достојанства, свест о одговорности, која је моралу у основи и јасно и правилно схваћен идеал коме треба да тежи. = -

Ово је начелно гледиште, којега се држи познати педагог Х. Маријон у своме знаменитом делу о вастшшању, у коме устоје