Учитељ

646 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

кретању шеталице — Педагошки погледи Крилова — Поглед проф. Мосо на телесно васпитање омладине — О важности математике и механике у војеним школама — На дан јубилеја А. Пуликовског — Критика и библиографија — Огласи.

Педагошка пмсма. Од Ф. Витберга. — У првом писму расправља питања: Шта је то прави, истински педагог, и шта је васпитање Прво говори о једном, па онда о другом питању.

Сва занимања писац овако групише: радња физичко-техничка (занатлија), умно-техничка (чиновник) и духовно-морална или творачка по преимућтву (лекар, писац, научар, свештеник). Обичан занатлија или чиновник може човек да буде само за неко_ време, док му је нужно да заради кору хлеба. Али нико не може тако привремено да буде прави научар, књижевник, лекар или свештеник. То је рад творачки а не рад по рутини; ту је потребан сав човек, јер само кад се цео и потпуно преда овој или оној врсти творачке радње, човек је може вршити са мирном савешћу. Потребно је да у изабраном послу човек види позив свој, мисију своју. Плата се у том случају не сматра као награда, већ као потребна срества за живот дата ономе, који је цео живот свој, целокупну личност своју предао својим ближњима. Или зар се може каквим новцем исплатити заузимљивост лекара, који је готов да у свако време оде код сваког болесника, од кога може добити заразу и умрети» Каквом се платом може наградити рад научара или писца, који у друштво уноси нове идеје и кога само гоњења очекују» Каквом платом можете побудити мисионера да иде у незнане крајеве и да проповеда веру љубави свирепим дивљацима, из чије средине често не излази жив»

Не, све то човек може вршити само тако, ако у томе види свој позив и мисију, ако је готов да себе жртвује за опште добро. Али то још није довољно. Поред готовости да се жртвујемо, потребно је да у нашем уму буде неке садржине односно мисије, коју смо вољни да извршимо. У мисионера ту садржину чини религија, коју проповеда; код писца — његове идеје, његово гледиште на свет; и т. д.

Несумњиво је да рад васпитача, педагога, треба да дође у ову трећу врсту занимања. Али у самој ствари, у свакидашњем животу, васпитач се понајчешће јавља у облику физичко-техничке радње, т. ј. као најобичнији занатлија, који врло мало размимишљајући ради свој посао потпуно рутинерски, по давно усвојеним калунима и шаблонима. Ако се васпитачев рад јави у другом, умно-техничком облику, где треба мало и мислити, онда с