Учитељ

674 | КАКВЕ СУ ДАНАС НАШЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ

ови,

слимо, како да отклонимо Или бар да ублажимо нашу

невољу односно школских зграла.

Ми треба да радимо школом за отаџбину Отаџбина наша треба поноситих, развијених и учених јунака, који ће достојно одговарати и културним и политичким захтевима њеним, а не умних кукаваца, А снага и ду-

шевна и телесна развија се само у пространим, видним,

лепим, и у опште хигијенски удешеним зградама, као |

што и дух и тело кржљаве и опадају у тескобним, мрачним, ружним, загушљивим и влажним одајама.

Овим смо дошли да одговоримо на питање, „какве би требале да су школске зграде, према нашим приликама“, па да завршимо.

Одговарајући на ово питање треба да се у првом реду запитамс: да ли и наше школске зграде треба ла одговарају нормама, које је школска хигијена у том погледу утврдила до сада: Свакојако, ми нити можемо, нити смемо одустајати од тих захтева, јер би смо тиме показали, да смо прави „оријенталци“, који не умемо

да ценимо науку. Како школске зграде, својом спољаш-

њошћу и унутрашњошћу, буде поноситост и негују естетичка осећања у омладини, треба да што више олговарају и захтевима естетике. Како својом спретношћу олакшавају раду школи, треба да одговарају захтевима чисто наставне природе. Поврх свега „школске "зграде треба да су што боље осигуране од насртаја опаких и злих људи, те да тако што боље чувају живот учитељев и имаовину п учитељеву и школску. Како су наше материјалне прилике доста слабе, треба да су школске зграде и што јевтиније. У том погледу треба лозволити подизање школских зграда не само од тврде грађе, но и од чатме, долме, па чак и од брвана, под погодбама, које би се за брвнаре прописалс. У својој расправи о школским зградама. Г. Ђ Ивковић добро је уочио ту околнест, да наш народ живи у кућама и од

аса ада са оса ас. = сан ввадсаиаа 20 па о а ава.

5 4 а 4