Учитељ

КАКВЕ СУ ДАНАС НАШЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ 675.

Пн не РО ИН ЕН

брвана, које он називље дурунге. И заиста наш свети данас врло радо подиже куће од саме дрвенарије, само гле се још може добити дрвене грађе. Ако би се начин како народ подиже брвнаре куће, мало компликовао и дотерао, н. пр. уметањем слоја земље између дуплог ре"ла дасака, ужљебљивањем брвана, натапањем, премазивањем и тд. онда би се можда и од такве грађе могле _ подизати добре школске зграде, које би могле добро поднети и за наше климатске прилике. Најзад, ваљало би учинити и у нас покушај са школама брвнарама. |

Но, сваколика тежина у питању о школским згралама, без сумње, у томе је, ко да подиже поједине школске зграде. Као што је познато, по садашњем закону 6 осн, школама то је дужност појединих општина. Али је сеу практици показало, да ни материјална снага појединих општина, ни воља општинара нису били довољно јаки у подизању удобних зграда за школе, Уз то, подизање школских зграда отежавале су тешке по-_ годбе садашњих Правила о грађењу школа, која су својим 4. чланом наређивала, да „школска зграда треба да је, ако се икако може, од тврдог материјала.“ Како се ни једним другим чланом садашњих Правила није · казивало, од чега би се још могла подићи школска зграда, ако се не може подићи од тврде грађе, то је се готово увек разумевало, да се школа може подићи само од тврде грађе. Из тих разлога, општине су се тешко одлучивале да подижу школе, То је дало повода пок. Дру Лази Докићу, да, као министар просвете, предузме измену данашњих Правила о грађењу школа у том циљу, да би се школе могле подизати са што мање трошка. Та су нова Правила готова, и сал су баш пред Главним Просветним Саветом. Добротом г. начелника министарства просвете, ја сам их имао у рукама, и могу вам саопштити неке новине из њих,