Учитељ

ЖИКОДЕ ИО ШЈИРЕЊЕ ПИСШЕНОСТА Код ПРАВОСЛАВНИХ СРБА ВА ВРЕМЕ 1. ПЕРИОДА (876—1220)“

НАПИСАО Миленко Вукићевић

Као полазну тачку у ширењу писмености Код православних узео сам год. 376 за то, што је тада постала прва српска епископија у слободним српским жупама. А за књигу и за ширење писмености потребно је да се подигне на првом месту какво средиште, То је било и код других народа па и код нас. Нарочито ово важи за средњи век. У Византији Цариград, Атина, Атос, и т. д. У Француској палатинска школа у двору Карла Великога, Сен-Мартен код Тура;а доцније још више средишта као: Поатје, Париз, Ман Фапу, Бурж (Вошта), Клермон, Виен (Узевле) СЋаТола, Аме и Дар.) У Русији манастир Печерски, Новгород, Кијево Смоленск и т. д) Исто“ тако било је и код других народа средњега века.

У српским жупама на Балканском Полуострву постао је први знатнији политички центар у Рашкој. А према своме положају од слободних српских жупа Рашка је била најзгодније средиште да прихвати ћирилску писменост, која се ширила са истока Балканскога Полуострва западу. Тим пре што је Рашка тада била у непосредној близини бугарске државе, где је тада најјаче цветала књижевност на ћирилском писму. А нарочито за време бугарскога цара Симеуна. Услед тога што је Рашка била политички центар, што је била у непосредном додиру са бугарском државом,

#) Једна глава из дела: „Школе и школовање у српским покрајинама за време средњега века.“ 5 5 у ђ О средњевековним школама у Француској види: Т/апсјеппе Егапсе. Т' еоје еђ Ја зсјепсе ап тоуеп асе. Раг. 1887. 2) За образовање и писменост у старом периоду руске историје види чла_нак М. Погодина,. Жур. Мин. Нар. Просвете. 1871. 1.