Учитељ

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ и 681

а још 876 г. добила и своју епископију, природно је да је постала и просветно средиште. Услед тога, Рашка је имала и најјачег утицаја на остале српске жупе. Црква св. Петра и Павла,') где је била и рашка епископија, постала је расадник књижевности, и писмености.

Како је рашка епископија била једина у слободним српским жупама, то је вероватно да се она старала о потребним личностима, које су јој биле потребне за преписивање књига, за вођење администрације, па и за обучавање извесног броја младића. Ну, овде у Рашкој није се могао очекивати Бог зна какав успех, што су у то време Рашку сналазиле врло честе политичке трзавице које су изазиване час бугарским час византиским интригама. Са клонућем рашке жупаније после Часлава у политичком погледу основно се препоставља да је клонуо и рад на просветном и књижевном пољу, па разуме се да је и обука изгубила ону живост, која је била за време политичке самосталности Рашке.

Ну, ако је оволико било рада у Рашкој као слободној жупи, било га је више у Подримљу, Повардарју и Пострумљу. Предео око реке Дрима, а особито око извора Црног Дрима било је средиште словенске књиге и словенске писмености. Ту је Охрид, то књижевно и просветно средиште за све остале словенске крајеве у опште на Балканском Полуострву а за српске напосе. Ту је радио, као што се зна, и највећи радник на словенској књизи онога времена — св. Климента. Ту је сам св. Климента отворио прву школу за учење словенских слова и за читање словенских књига. Он беше и апостол словенске књиге на Балкану и просветитељ и учитељ. Писац његовога живота вели да ону „сваком крају имађаше својих одабраних ученика, бјеше их свијех до 3500, с којима би врло много опћио, те им. изјашњивао тамна мјеста св. писма. Његови ученици не виђеше га нигдар беспослена већ или учаше дјецу, једне познавајући са словима, другима тумачећи смисао писанога, трећим вежбајући руку к писању, или се дан и ноћ мољаше богу, или се забављаше читањем или писаше књигез).“ Из Охрида да Климентини ученици распрострли су слава и књигу по свему Балканском полуострву. Његови су ученици по свој прилици највише и радили у рашкој еписко“

5 Не зна се тачно где је била ова прква. Код попа Дукљапвна стоји: 1 Вазаја ад ћопотет В Рећт Арозвон 11 ово ргортдце Саалпае (Црнчић сар, ХХХУЦ. р 34). Црнчић мисли да је то Баљека, а г. Срећковић Пећ.

2) Наведело по У Јаст1би: Хистор. књижев. стр 64