Учитељ

682 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

скопији за владе наследника Мутимирових а нарочито за владе Петра Гојниковића и Часлова. Тим пре што је и Климента између својих ученика бирао чатче, ипођаконе и ђаконе, те их слао по нуријама'. Овако спремних својих ученика Климента је послао на три стотине по нуријама, и над њима управници нису имали никакве власти, како вели г. Стојан Новаковић у поменутом делу. Зар од овога броја нико није отишао у северније крајеве српских земаља: Зар од оних 3500 ученика Климентини не беше и велики број по свима српским крајевима " Може ли ко то спорити; ИМ ови Климентини ученици у својим нуријама и местима, где су радили, учили су своје ученике исто онако као што је и њих Климента учио. О томе нема сумње.

Климента је умро 27. јула 916 год.>) његови ученици успешно су наставили његов рад и даље, јер већ почетком ХЕ. века у српским областима налазимо више епископија. Тако налазимо епископију у Нишу, у Скопљу, у Београду, у Браничеву, у Липљану, у Видину, у Злетову (Морозвиуду) и т. дз) У свакој овој епископији било је и свештеника који су учили народ науци Христовој. А у неким епископијама било их је и преко 40.

Све поменуте епископије, а нарочито места где су биле столице појединих епископија служиле су, мислим, као места где су се могла деца учити читању и писању, ако не више и већи број, а оно онолико колико је којој епископији требало.

- Поред ових средишта у источним и јужним крајевима српских земаља, било је средишта и у западним крајевима српских земаља.

Још раније, но што је пропала независност рашке жупаније, словенска књижевност са глагољским словима или преко Охрида или преко Рашке и Призрена“) прешла је у Зету, где се глагољска књижевност доста дуго и врло чврсто држала. На овај начин Зета је постала треће јаче и угледније средиште за ширење писмености и просвете са књигом и науком Христовом међу српским крајевима. Испрва је овде рад био нешто слабији него у Рашкој,

1 Новаковић Стојан: Први основи еловенске књижевности међу балканским Словепима, легенда о Владимиру и Косари. Београд, 1893. стр. 55.

2 ТЕ стр, 56.

3) Ово се еве види из повеље, коју је дао цар Василије П. архијепископији

- охридекој. Види пом, дел) г. Нова ковића стр. 144 и 145 — Јиречек.

Метор. Болгарљ. Одеса. 1818. 265.

+ Јиречек. 265.

5) Новаковић Ст. Основи књиж. стр. 142.

Мао МЕ

Ма

Ма +

ма слава за

про и

У Уз