Учитељ

764 · = ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА

бисмо сачували првенство осећања. У интересу овога тврђења пронађене су н. пр. хипотеске нервне Фибрације за објашњење ритамског осећања, које се токорсе непосредно осећају, да би се само избегло признање, да је ритамско осећање везано за извесни времени однос представа. Иначе би се причинило, кад би се то признало, као да представе могу претходити осећањима а тим би се дошло у сукоб са претпоставком. И заиста ми се чини, да је по психологијско истраживање опасна тако сувишна употреба хипотеза, као што то психологијски писци чин. Бесумње имамо права дати себи рачуна о вези, која постоји између телесних и душевних појава, али уједно треба веома опрезно поступати при тумачењу таких процеса, који још никако нису 50Е тумачени са Физиологијске стране.

Ја се по свој прилици не варам, што находим, да је одлучни, и ако ретко кад непосредно истакнуги основ, ради кога се узима првенство осећања — субјективни строј његов. Да бисмо могли примати представе од спољашњих предмета, за то је потребан, тако се мисли, свакако већ неки извесни душевни развитак. Али нека. унутрашња стања морамо претпоставити као првобитно дата: и шта би могла та стања, управо с тога што су субјективне врсте, бити друго но осећања» На сваки начин се мора признати, да развијеним представама и осећањима морају претходити неразвијена унутрашња стања, која се дабогме не могу слагати потпуно са оним што находимо у развијеној свести. Али да ли је подесно, ова неодређена стања, која садрже у себи клипе за све“ касније развиће, називати осећањима, то је друго питање. Претпоставити пак морамо, да из истих стања | постају једновремено и осећање и представа. И управо то нам тумачи психологијска терминологија називајући. ненеподесно осећајима оне елементарне догађаје, на које се рашчлањују комплексни продукти наше свести и које