Учитељ

ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА ; 765

замишљамо с тога као аналоге првобитним стањима неразвијене свести. Према том сматрамо осећај као просто стање но уједно и као тако, које има извесне јачине, ква_литативног строја и тона (осећања), те тако имау себи клице за све комплексне производе свести. Додуше се може помислити, да је ту у основи само спор око речи, да ли ће се такова првобитна стања, која у осталом никад не посматрамо непосредно, назвати осећањима или осећајима. Али да ту према речи не можемо бити равнодушни, показује нам развој ствари. Ко она стања назива осећањима, тај има пред очима већ разијена, психологијском апстракцијом од представа одвојена осећања, те тако

примљено првенство осећања преноси и на све касније догађаје."

На сваки начин да је сасвим исправна примедба, коју је већ Хербарт учинио, да свести нема пре онога о чем смо свесни. И заиста, свако разликовање свести од њезине садржине. само је производ психологијске реФлексије: дата су нам само стања, о којима смо свесни. Управо је с тога и безуспешно истраживати биће свести, јер се на ово питање не да друкче одговорити но указивањем напоједина унутрашња искуства, о којима смо свосни. Али као што је у ствари са свешћу и њезином такозваном садржином тако је и са последњим елементима њезиним. Наша их психологијска рефлексија дели, али ми немамо основа узети, да су у истини одељени. Наша су унутрашња стања увек комплексна, и с тога

је ту само у питању, шта нас наводи на то накнадно раздељивање.

Дабогме да ту дејствују психологијски мотиви, као што сведочи и та прилика, што језик означује то раздељивање пре но што је и почело научно размишљање. И чини се, као да није ни тешко дати у опште рачуна

о тим мотивима. Пре свега могу исте представе у разним стањима свести бити праћене и разним осећањима. И