Учитељ

ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧЈИХ ИГАРА“)

Друштвене дечје игре.

Природним путем развитка појединачна детиња игра претвара се у друштвену. Док се детињи свет граничи породицом и оно бојажљиво погледа сваког туђина, дотле оно не зна за друштвене (заједничке) игре. Дете може имати брата, сестру, може имати неколико браће и сестара и играти се с њима; ну то неће бити друштвена игра. Последња захтева да у игри узимају учешћа не само, блиски, крвни рођаци, но и други, туђини, непознати или мало познати. А такав састанак непознате или мало познате деце, с намером играња, могућан је само онда, кад дете има бар три до четири године, кад оно, за кратко време, може да остави породицу и толико је душевно и телесно развијено, да може са другима вршити неки заједнички рад. Зајдничке дечје игре могу бити у почетку у вртовима, парковима, на пољаницама, где се скупља доста дечака и девојчица, затим у дечјим забавиштама и најзад у школи. Друштвена дечја игра преставља виши степен у развићу дечје игре и у исто време веома важну појаву у историји развитка детиње личности.

Друштвена дечја игра може се сматрати као први детињи улазак у живот, у друштво, кад се пред дететом отварају врата нова, примамљива и потпуно непозната му света. То је значајан тренутак у животу детињем. Значајнији од ступања девојке у свет — првог уласка у друштво. Тамо је просто начело нарочите забаве, званичо ступање међу одрасле, који свога новог члана примају у друштво и проглашују га за одрасла; а овде је нагомилавање нових важних утисака и епоха у развитку личности

Пре свега друштвена је игра важна с тога, што ставља дете у блиске односе са новим му људима. До сад је круг лица са

%) Види „Учитеље од 1894 год.