Учитељ

"Р

ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧЈИХ ИГАРА 827

којима се дете играло био врло мали; сад он постаје опширан,

јер се јављају све нова и разноврсна лица. Дете је одевено по извесну начину, учили су га да говори по извесну начину, да

врше извесне покрете; сад оно срета другове који су одевени друкчије, других манира, друкчија говора, и нарочитих покрета И то друкчије усадио је у његове вршњаке онај исти ауторитет она иста љубав, који су дали правац и његову развићу, т. ј. родитељски; извор је један исти а резултати су различни. У том стицају различности и састоји се огромна васпитна снага друштвене дечје игре.

Посматрајући своје другове с различним особинама, детету се мора допадати или не допадати опажена новина, оно мора почети да сравњује своје са туђим; мене су учили тако, моја ми мати вели да чиним тако и тако; а ево како су другог учили и мати му сасвим друкчије говорила. Неједнакост родитељског друштвеног положаја, њихова образовања, материјално стање, разлика духа породичног и основног васпитања, — све ће се то испољити на деци чим се састану за заједничку игру. У тој, дакле, заједничкој игри пред децом се отвара нови свет, почиње узајамни утицај и подражавање, деца почињу да позајимају једно од другог спољне манире и унутарње особине, што зависи од природе свакога од њих и многих других незнатнијих околности, Дете ће опазити у друштвеној игри непознате му гесте и покрете, чуће нечувене дотле речи и разговоре; што је њему забрањено показаће се као дозвољено другима, и дозвољено њему — забрањено другима; оно што је за њега свакодневна обична ситница, учиниће се његовом новом другу као нешто најнеобичније, и необично за њега постаће му потпуно обично и познато. У друштвеној игри налазиће се у напрегнуту стању и ум дечји и осећање и пажња. а у томе, пре свега, и лежи васпитна снага дечје друштвене игре.

Разуме се, ова снага може утицати и на добру и рђаву страну, — све ће зависити од избора деце, од њихове, тако да кажемо, каквоће. С тога се родитељи тако често и плаше од друштвених игара, бојажљиво одвајају своје дете од непознатих другова, бојећи се заразе и душевне и телесне. А други се старају да изаберу својој деци другове по своме укусу и појимању, другове с једнаким друштвеним положајем њихових родитеља, с једнаким стањем, образовањем и т. д. У томе је и добра и врло рђава страна, која понижава васпитни значај друштвене игре.