Учитељ

862, МРАЗ БИЋЕ ВОЉЕ

којим природним догађајем. Чини се, као да има нечег демонског у вољи, и покушало се, да се протумачи нском снагом несвесне душе, која нам је скривена у своме постанку и у својим крајњим радњама. И шта је сметало тада, да се већ у првобитност вољину смести све што се јавља у њезиним послецима»> Ако је воља несвесни узрок наших радњи, зашто да не видимо у њојзи потпун узрок њихов, свих саставних лелова које нисмо унапред знали и желели, као и оних. које смо знали и захтевали» Воља постаје тако несвесна псишка узрочност. Наше радње са свим својим непосредним дејствима потичу из ње. И ако та дејства не можемо свесно предвидети, то се она ипак садрже у првобитној вољи, несвесно додуше, али ипак зато ми смо их хтели.

Вредно је поменути, да је овоме обрту у науци о вољи основа исто гледиште о односу између хотења и радње као и оној напред означеној лажној теорији о вољи. Али пошто се увидело, да фактички не постоје оне рефлексије, које према обичном схватању претходе вољној одлуци, то су пренесене оне у несвесност, те тако им се сад не може пребацити ни то да ми о њима ништа не знамо. Сви они учинци, које према обичном схватању воља у напред предузима, предузимају се овде од несвесне воље, а како је несвесна, то јој се може све подметнути, у чем се можда огрешила против жеље или намере онога који ради.

Али као што није ефективна воља са жељом идентична, исто се тако не сме, као што се то овде чини, побркати ни са узрочношћу радње. Воља је један Фактор ове узрочности, али није једини. Хотења има где има мотива т. ј. представа и са представама спојених осећања. Као што несвесна представа није права представа, тако исто ни несвесна воља није права воља, но Ффикција, која може послужити истина каквим метафФизичним смеровима, али која не постоји као психологијски фа-

| | ћ | |