Учитељ

РА З ви = (ВО ЈЕ 363

кат. Ко говори о хотењу без мотива тај може са истим правом приписати вољу и камену што пада. Та и код њега је испуњен услов за примање несвесне воље, пошто је почетно стање узрок крајњега дејства покрета.

На сваки начин да мотив није још воља, но само њезин услов. Ни интензивна превласт /еднога мотива није довољна, да се појави право хотење. Управо с тога није ни жеља још воља, па ма јој смер и постижан био. И нај јачи мотив може другим мотивима компензован бити од којих је сваки за се додуше слаб, али су сви скупа довољни да потисну сваки учинак. Од којих услова зависе односи у јачини мотива у једном даном тренутку, то свакако не знамо,иу толико се губи последња узрочност вољина у целокупној прошлости духовног бића или, ако хоћемо, у несвесности. Али сама воља ипак није никад невесност. Она нам је позната као непосредни унутрашњи доживљај и као такова има два неотуђива, управо за свест везана обележја: прво се састоји у непосредном осећају саморадње, које је спојено са вољном радњом, друго у представи учинка радњина коју осећање прати. Ова се представа учинка дабогме не мора слагати са учинком који касније наступа, али се слажу у толико, што се учинак заиста хтео.

(СВРШИЋЕ СЕ)