Учитељ

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ 365

отдфие-а,“ то су мисли које Садећ износи у својим гедагошнким писмима, то су најзад мисли и неких мислилаца, које Садећ помиње.

Путове, који воде истинском напретку народном, треба да проналази и утире сама држава. Држава је народ. Срећа народа, снага је државна. Одушевљен народ је неисцрпан извор напретку државном. Тој сврси треба да теже све установе државне. Напретку државном мора да служи школа народна. Она мора да васпитава народ, масу; да је привикне на тачно вршење своје дужности, на савесну употребу својих права. У народу, у коме је јако развијен осећај дужности, лако је изводити велика дела; такав је народ на прагу својим народносних аспирација.

Да се дотле дође, Француски педагози мисле, ла народ мора бити упознат са својим правима и дужно“ стима, да мора бити политички васпитан Отуда траже, да се грађанском васпитању да што видније место у школи. .

Ово питање није често дотицано у нашим школским гласилима. Чини ми се само једанпут па и то непотпуно. И поред честог истицања неке сличности између нас и Француза, разлика је велика. Разлика јеи у крупним стварима и у ситницама. Она се јако опажа и у назорима о васпитању. Бар у питању о грађанском васпитању. Реса, Садећ и т. д. траже да се грађанско васпитање унесе и у основну школу, а г. Стојаковић тражи да се ни учитељи не мешају у политику. Каква разлика, колико смо изостали! Реса -ови почеци имаће сјајних резултата; почетак г. Стојаковићев био је и свршетак. Мисли Ресал!-ове и Садећове имају одушевљених последника, мисли г. Стојаковићеве, као отисак времена у коме су постале, уништило је само време Тешимо се њиме. Оно је поуздан лек од сваког недуга.