Учитељ

366 ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

У почетку одмах треба да сам јаснији. Бојим се хотимично погрешног тумачења. Ја не мислим на грађанско васпитање тако, како га наша политика схвата. Не велим, с је школи дужност ла ствара присталице демагошким декламаторима. Не, она мора да васпитава праве грађане, прожете љубављу према истини, одушевљена истинским патриотизмом, поклонике правој слободи, следбенике братске слоге и једнакости. Грађанин треба да уме разликовати лаж од истине, софизам од стварна разлога. Томе мора школа и друштво да га научи. Тиме ће она да умањи друштвене потресе, да обеснажи утицај демагогије и лажи. Лажљивци политички најопаснији су у необавештеној маси народној; они су ништавни пред образованим и озбиљно васпитаним грађанима.

Из ових напомена, а према нашим приликама види се да питање о грађанском васпитању постаје важно. Њега треба што пре решити. Пут којим треба да пођемо указују нам Французи, који су на питање: да ли треба унети у школу грађанско васпитање, одговорили одсудно позитивним одговором. Француска је земља мозга и крви. Она је имала доста памети да створи извесне идеје; доста је било одушевљених срдаца, која су лила крв за те идеје. Французи нису ради да им усахне ни један извор. Они хоће поглавито школом да им свежину одрже. Настава ће гајити мислиоце, васпитање хиљаде одушевљених бранилаца њиховим идејама. Мислиоци ће, извођењем својих идеја, стварати установе, којима ће васпитање обезбедити потпору друштвену. Без те потпоре, све установе биће кратка века; биће речи, а не дела. Живахни Французи с разлогом мисле, да ће их то одржати у овој општој утакмици народа. Они хоће, да им школа животу служи. Дословице изводе ону Зрепсег-ову мисао, коју Садећ наводи : школа мора да буде посвећена целокупном животу народном.