Учитељ

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ | 367

Као допуну томе Ресапф вели: школа треба да васпитава праве грађане једне слободне, народне државе.

Да изнесем укратко још по неко његово резоновање Младић постаје грађанин. Он бира управника своје општине, он поверава судбину своје земље извесним људима. Да то не буде судбоносно по опстанак отаџбине, он треба добро да зна оценити људе, њихове тежње, њихову спрему, а над све да уме проценити потребе државне. Он треба да зна, који су људи и гласила најдостојнији поштовања и слушања. Све је то немогуће без нарочите спреме, без воље, без интересовања, без нарочитог васпитања. Колико Французи придају вредности овом васпитању, види се из тога што му отварају врата чак и у женске школе. Девојке постају женеграђанке На њима су двојаке дужности: дужности мајке и дужности жене. Мајка треба да подржи и продужи оно што је школа отпочела. Она мора школи и да помаже, како би јој синови били корисни грађани своје отаџбине. Она усађује у душу детињу прве клице здрава патриотизма, као здрава извора величини народној. Жена мора да буде права грађанка. Кад тешка борба исцрпе снагу одушевљена грађанина, онда она треба да уме помоћи му, треба да ублажи што је претерано. Она не треба никад да ослаби интересовање мужевљево према јавним пословима. Све ово може учинити, ако је и сама за то васпитана.

Нико не тражи да се политичко и грађанско васпитање унесе у школу само као засебан предмет. Не! Сваким предметом, а нарочито историјом и географијом на омладину се васпитно утиче. До потпуног грађанског васпитања долази се полако, поступно, будећи и гајећи у деци морална осећања, као постоље здравом грађанском васпитању.

Као елеменат здравог васпитања јесте развијено частољубље. Наше школе готово све од реда, никако