Учитељ

ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧЈИХ ИГАРА 871

ћена правичност, од великога је значаја. Правичан грађанин никад не даје повода некорисним задевицама. Време се не губи, но се са њим иде све ближе остварењу народносних задатака. ; -

(СВРШИЋЕ СЕ)

И

ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧЈИХ ИГАРА

(СВРШЕТАК)

Ступајући у ново друштво, дете ће на сваки начин искусити разноврсна осећања. Ако је стидљиво, оно ће се у прво време туђити од својих нових другова, али ће му баш с тога ово ново друштво пружити згодан случај за борбу с тим недостатком, док он још није ухватио у њему дубок корен. Ако ли се дете одликује слободним и непринуђеним похођењем с непознатима, ова ће му се особина, бављењем међу новим друговима још боље утврдити и створити од њега човека, који не полаже много на церемоније при односима с другима, који има у својој личности нешто принудно, што се само натура, али тако да се мора примити, и то још с поштовањем.

У новом друштву, при заједничком раду, мора понићи и утакмица. Ништа се не може рећи против овога осећања, јер је оно неизбежни сапутник сваког друштвеног рада; никаквих рђавих елемената у њему нема. Ово је благородно осећање и може служити као лепа побуда за усиљени рад. Али се не може ово исто рећи и о супарништву (завидљивој утакмици), које се врло лако развија из утакмице и ову сасвим удаљује. У њему леже противдруштвени, злобни елементи: наслада недаћом противниковом, његовом невољом, која иде чак дотле, да му се желе свака зла. У супарништву се човек не брине о томе како ће учинити добро дело, већ о томе, како ће победити противника, ако не „милом оно силом.“ Дело се овде ставља на последње место и бива као средство за циљ, и у опште сва радиност граничи се борбом личних самољубивих ситница. У утакмици нема ничега налик на ово; утакмица је израз жеље, да се не изостане иза другова, да се не учини што горе; утакмица је — подстицај

55%