Учитељ

872 ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧЈИХ ИГАРА

помоћу примера других лица; при њој немају места никакве злобне жеље што се односе на другове. Родитељи и васпитачи, који допуштају деци учешће у друштвеној игри, морају пажљиво мотрити да се утакмица не развије у супарништво и за то морају свагда у своје време предузимати нужне мере.

Друштвена ће игра побудити код деце и многа друга осећања. Међу најчешћима од њих јавља се хвалисање, жеља за првенством и командовањем.

Дете, које ступа међу своје вршњаке лепше и богатије одевено, или које се покаже као лепше или вештије од других у игри јаче физички, отвореније у говору, одмах ће опазити своју превагу и, разуме се, неће се предомишљати да ове особине још јаче истакне. Пошто ће га другови веома хвалити за ову надмоћност над другима и одушевљавати се њоме, у њему се лако може развити хвалисање и славољубље, против којих ако се не предузму мере од стране родитеља и васпитача она ће се развити у веома неповољне недостатке А међу тим није се тешко борити са оваковим појавама, пошто ће се међу децом наћи свагда јаче и паметније лице, које ће, згодним тренуцима, без муке, избити из главе хвалишине сва његова неумесна осећања. Тешко је све и свакога победити и претећи у свему, и готово немогућно, а та околност и даје васпитачу средства за борбу против славољубља и хвалисања детињег.

Тежња за првенством и командовањем појавиће се код детета у заједничкој игри још и тада ако у његову карактеру има основе за то. У заједничким играма неопходна је подела улога: ко има да командује а ко да слуша, ко игра прву улогу а ко обичну или последњу. Будући вођа показују се још у игри, тежећи непрестано за улогама вођа. Требало би у овим заједничким играма истицати и уздизати слабу и. стидљиву децу, која ће иначе остати сасвим затрвена и потонути у маси, немајући прилике да развију своје личне особине. Међутим и стидљивост и немоћност, вежбањем и радом, могу се заменити енергичнијим особинама које су потребније за успех у животу. Не пазећи довољно на децу, може се десити да јача и смелија деца потпуно обезличе слабију и неодважнију, дајући им свагда другостепене улоге и захтевајући од њих само послушност и тачно вршење својих наредаба. Децу предузимљиву, с основама јака карактера, треба уздржавати због њихове сопствене користи, иначе ће лако постати необуздана, властољубива и неће бити у стању да поднесе првенство ма кога другог осим себе самих. Такова ће деца