Учитељ

ПСИХОЛОГИЈА ДЕЧЈИХ ИГАРА 878

бити на терету и себи и другима и с тога треба према њима одмах и пажљиво предузети нужне мере.

Из овога што рекосмо о особинама заједничких дечјих игара може се извести закључак, да оне престављају више опасности нето средстава за правилно дечје развиће... Такав би закључак био погрешан. Не говорећи о томе да заједничка игра, отварајући деци нови свет лица, положаја, карактера, храни ум новим утисцима, помаже развијању и одређивању детиње личности, њихових индивидуалних особина, — она је корисна још и другим односима. ;

Заједничка игра навикава дете на друштво и друштвеност, у правом смислу те речи. Она га упознаје са општим интересима, општим задацима и циљевима. Појединачна (усамњена) игра има пред собом интересе и циљеве поједине личности и ни о чем општем она не може дати појма. Друштвена игра одмах уводи дете у опште циљеве и интересе, који се тичу многих и тиме надвишује појединачну игру. Ну ствар не остаје само на простом познанству с општим задацима; друштвена игра показује како се могу достићи и остварити општи циљеви, она учи да се то врши већином путем утакмице и борбе. Интерес једних бива несагласан са интересима других; општи циљеви разумевају се различно и остварују разним средствима ; с тога у друштву које ради на општим задацима, мора бити деобе на партије, а друштвени живот и рад развијају се средством борбе. При заједничкој игри обично се деца деле на партије, и онда сваки ученик у игри има задаћу да верно и свом снагом служи интересима партије, да ради дакле не засебно (за свој рачум), већ да уједињеним снагама помаже партију а не да истиче своју личност. Ту се мора јасно представити положај партије, мора се непрестано мотрити на измене овога положаја, треба знати у које је време и кога тренутка потребна чија снага и не трошити је тамо где она није потребна. Ради успеха друштвене игре, деца морају бити прожета интересима партије и морају их добро појмити и у исто време морају бити навикнута да своје личне жеље потчине општим задацима, — дакле на строгу дисциплину. Навика живети у друштву и радити друштвом, — то је велико благо, које доноси собом дечја заједничка игра и раздаје га свима учесницима у њој; ово се, без сумње, не може добити у засебној, усамљеној игри.