Учитељ
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 893
не иду даље од три. Крауфорд, који се упознао са 30 аустралијских дијалеката, казује да ни једно племе тог пространог континента не рачуна даље од 4. У једном крају Аустралци броје овако : један—нетат ; два—наес ; три—наес—"нетат (т. ј. два—један); четири—наес — наес (т. ј. два—два); ит. д. Неки Инђијанци место пет кажу: цела рука; место шест: један с друге руке; место десет: две целе руке; место 11 — један палац ноге; место 20 човек и т. д. Разуме се, да се на тај начин не може много набрајати. Орган врши функцију, али и фуукција — радња — са своје стране утиче на орган и његов развитак, Брока, на основу многобројних испитивања, утврдио је да величина лубање (дакле и мозга) одговара ступњу интелектуалног развитка разних раса. По величини на првом је месту лубања беле расе (индојевропљани и семити), за тим монголске расе, па афричког негра; аустралски негар и овде заузима последње место. И код поједине личности ум се поступно развија, као и у животу читавог народа. Индивид памти пређашња искуства и размишљања, и то му је основица за даљи прогрес. Што је код индивида памћење, то је код народа наслеђе — опирући се на тековине изумрлог поколења, ново поколење корача напред.
Способност за активну пажњу непосредна је везана са способношћу за апстрактно мишљење, а од обојег тог зависи љубав према раду, која иде упоредо с цивилизацијом. Један је доказ за то и познати факт, да су дивљаци обично лењи, не воле да раде. Има тога довољно и у цивилизованом друштву, али она мањина што покреће људство у напред — то су људи чији је живот у раду, људи који без рада не могу да живе. А та љубав према раду условљена је способношћу за апстрактно мишљење. Другим речима: упутите дечка да и сам групише факта. према њиховим особинама, да код појединих факата издваја на страну, апстрахује оно што је опште, да размишљајући тако сам ствара разнолике класификације, т. ј. упутите га на апстрактно мишљење, и кад он то заволе путем саморадње, онда имате индивид који ће целог живота волети рад. Да, васпитање је овде веома важна чињеница. ИМ највећи таленат неће показати сјајних резултата, ако још из малена не буде упућен на саморадњу. Од рада зависи све и сва. И с тога и васпитању треба да је први и најважнији задатак: створити у детету љубав према раду.
Апстракција је важна с тога, што се њоме постиже велика уштеда у раду умном. Апстрактне идеје, у којима је оличено оно