Учитељ

360 Род вИи Ек В ОБ Њ

сније у свом понављању постизава све боље свој циљ под непрекидном контролом чулних опажаја. Док се дакле с почетка отпочиње сваки акат појединог сложеног покрета вољом, довољан је касније један једини имплус, да се изврши читав ред радњи, који су у међусобној вези. Тако пада нарочито овде у очи онај прелаз хотимичних покрета у покрете сличне рефлекснима.

А како тек да се одржи она Фантазијска слика о развићу воље из механичних покрета према појавама које нам даје посматрање нижих животиња Пиле се, тек што је измилело, још са љуском на леђи, креће сасвим целисходно. Дуго веџбање, које је потребно детету њему је уштеђено. Овде морамо дакле заиста претпоставити, да воља ту употребљује урођени механизам, с помоћу кога одмах изводи целисходне покрете. Али далису стогати покрети чисто механични, несвесни и невољни 2 Нико неће тврдити, који је посматрао чињенице, да ту воља тек постаје и да је опажање мора упознати са покретима, да би их касније могла уготребити према потребама. На против, воља је од почетка ту, она је првобитни покретач покрета, па и код животиње наступа онај процес веџбања само у мањој мери но код детета. Што се ниже спуштамо у редове животиња, тим се више губе трагови веџбања, ну тим се и јасније показује да је у јављању осећаја и свести уједнои воља ту.

И тако нам посматрање утврђује, што нам већи „унутрашњи склад псишких Функција казује: да воља није особеност која тек касније постаје у свести, но да је првобитно скопчана са свешћу. На сваки начин да исто тако нема воље без свести, кас што нема ни свести без воље. Кад Шопенхауер камену што пада при_писују вољу, то је та мисао потекла из Фанатазамске метафизике, која употребљује израз „воља“ у смислу,