Учитељ

из школиног ЖИВОТА 31

лостињи, о милостивом Самарјанину, о другој најглавнијој заповести у Божијем закону, о страшном суду и др..

»

1. — Љ. ђак ШП! р. основ шк. био је син богатога оца, а М. ђак истог разреда, био је опет син једног убогог сиромаха и свакидашњег сеоског надничара. И ако је између ова два ђака по имаовини била велика разлика, опет су се они у науци потпуно изједначили: били су и један и други по учењу одлични, а по вла дању примерни ИМ ма да је Љ. био свагда одевен и сит а М. по-

дрт и гладан, опет код Љ. се није уселила она гордост и омало-

важење сиротиње, каква се често код богаташке деце јавља, већ је са М. живео као са рођеним братом: потпомагао га чим је год могао и појмио његове муке у тешкој сиротињи. Његовој доброти много је сметао његов отац који је био претерана тврдица, али ипак Љ. се с том сметњом јуначки борио.

И „Љ. и М. биле су куће удаљене од школе, због тога су го. тово увек носили хлеб за цео дан. Љ. торба са лебом била је препуна свагда, а у М. налазило се по једно парче окорелог хлеба, и лука и више ништа Ну више пута није имао ни толико да поне се Онаква кућа у којој је М. пребивао, више је јутара осванула им без трунке хлеба. А глад је највећи непријатељ сваком раду. Ну он је сносио трпљиво и трудио се да у науци не изоста-

не од осталих својих одличних другова. Љ. је свагда заједно јео

са М. и с њим све што је имао брацки делио. Ну то чују некако његови лукави родитељи, па га за то његово добро срце укоре, и од тог времена слали су му мање за храну. него пређе, мислећи да сада неће моћи да даје другоме. Ну и тај догађај не одврати Љ. душу с добра пута

Било је некако концем маја, Средњим и сиротним сељачким кућама тада нестаје хране и морају да купују. Моов отац није имао зашто да је купи, већ је за исту надничио. Ну неколико дана није могао надницу никако да нађе, и због тога му је кућа остала без хлеба. Мајку, која је за ове ствари умешнија и до

_витнија, М. није ви имао За њом му је било срце исчупано, и кад _ би му је год који од ђака поменуо, он би горко за њом заплакао. У оваком стању и мри оваким незгодама М. је ипак редовно дола-.

зио у школу и ни дана није од исте изостао. Место хлеба, он је понео мало зрелих трешања. Од тад није ручао са Љ. већ се крио од њега и његових осталих другова за време ручка, у једно склонито место школског дворишта, па би тамо појео оно мало треша-

~