Учитељ

30 из школиног ЖИВОТА

Не ћу!... Прво, не ћу добити; а друго, ја сам овде навикла на људе а и они на ме. Ова ме пушка брани од нападача; преко дан се разговарам с ђацима, а у вече запалим цигару те пушим док не заспим |...

Поседео сам још мало, па онда устанем. = Хоћете да идетег

-- Хоћу.

— Е срећан вам пут! — рече срдачно.

о ж ж

То сам видео ја својим очима, драги господине! за то мислим до имам право рећи вам: немојте никад осуђивати пре него што саслушате, јер је грехота нападати онога ко се не може бранити! Можда би и могле али не смеју, јер ако би се и браниле ми би их тек онда нападали !,.. Право вели пословица: „не зна чалма шта пати гужва“!.. ;

Јанко М. Веселиновић

о ИЗ ШлКОЛИНОГ ЖИВОТА

пар јриа

МАЛЕ ДОБРИЧИНЕ

Никад се, чини ми се човек не осећа тако задовољан, радостан ни блажен, но кад трудом дође до жељеног успеха свога рада. Ко може да опише ону претерану радост и задовољетво нашег ратара, кад види, како му је летина изобиљан плод донела, или зидара, који последњом опеком доврши грађу своју, или оца, кад му у свему буду деца посљушна и добра, и кад је са истом потпуно задовољан; или учитеља, кад св увери да му је бацано семе науке све на добру земљу пало и сто пута више рода донело, т. | кад се увери да његови ђаци раде онако како их је он учио ...... Ја Бу овде оставити сва срца тих сретних људи, па ћу у неколи ко црта открити оне часове из свога живота, када је моја душа у мом васпитном раду била најзадовољнија и најсрећнија. Показаћу, Ао каквог сам успеха дошао, кад сам својим ђацима говорио о ми-