Учитељ

Ме А ИН 4

МУШКОБАЊА 29

Па видећи како ја гледам у кутију, пружи ми је. — Ако је по. вољи 2 — Хвала, не пушим. ·- рекох.

— Ја, Бога ми, пушим! — рече она некако детињски безавлено. Из њеног одговора и погледа није вирила ни хвала ни пркос.

Па стаде савијати цигарету.

Пушите:2! — Па шта ћуг... рече она палећи цигарету и пуштајући густе димове. — Шта знам радитиг2... Сама

сам овде као рчак. Немам књига, нема се шта вала ни радити |... Да ми није оне пушке и овога дувана -- полудела бих !... |

— Шта, зар је ова пушка ваша 2!

— Чија би била ако не мојаг

— Па шта радитег

— Пуцам! Храбрим се!... У нишан гађам не може боље бити !... Ево видите !

Па отвори прозор и показа ми једно дрво на сто и нешто више хвати од школе. Кора на деблу тога клена беше шарена као да је детлић кљувао.

— Да видите како гађам!...

Па пре него што сам је могао задржати, скиде пушку, нанишани и опали... Неколико цепчица одлете од дрвета.

Она ме онда гледаше некако поносито. У

— Је л' те да добро гађам> — упита.

— Што ви не тражите премештај

— Тражила сам.

— Паг

= Ма Ке МИУ

— Хоћете ли сад тражити»

== Не би |

— Потражите !