Учитељ

О ДУШЕВНИМ БОЛЕСТИМА И ВАСПИТАЊУ " 71

телектуалне силе дечје; таква су деца увек невропатичног састава и имају велињу склоност на лудило. — Као повод овоме писци наводе само родитељску сујету. Но то је само један повод од многих осталих. К овоме треба још додати као врло важне и ове: комодитот родитељски, непознавање закона дечјег развијања, немар, а и званично устројство школовања.

Заиста је крива сујета родитељска кад они у тежњи да им деца изгледају паметна наваљују на њих већ чим су проходала с некаквим декламацијама, с бројањем, па чак и с учењем писмена итд. — Али с друге стране крив је комодитет — им то на првом месту родитељски, кад дете још у шестој години шаљу у школу „само да буде кућа мирна“, не узимајући ни на крај памети да учење читања и писања и почеци рачунања, при свој данашњој усавршеној методи, изискавају од деце толико умна напрезања колико ми нисмо у стању да. замислимо. Није Русо забадава тражио да његов Е- · мил учи читати тек у дванајестој години! Учитељи, а нарочито управитељи основних школа, учинили би велико добро, кад би се свим средствима трудили, да врло малу децу не примају у Г разр., па ма се појединим родитељима и замерили. На другом месту комодитет појединих несавесних или слабуњавих учитеља може да учини, да се дечије интелектуалне моћи по некад напрежу несразмерно јако према дечјем уз-. расту, а на штету дечијег душевног развијања. — #епознавање закона дечјег дутшевног развијања вео-_ ма често је узрок, и на дому и у школи, што морају сувише рано и сувише јако да се напрежу дечје интелектуалне моћи, а на штету општег дечјег душевног _ здравља. — Немар исто тако је веома, веома чест узрок _овом истом злу, и на дому иу школи. исто тако је гванично устројство школовања на погрешном путу "кад допушта варошкој деци да могу ступити у | разр.