Учитељ

_ЗАБАВА И ПОУКА

из 1жодиног ЖИВОТА

МАЛЕ ДОБРИЧИМЕ

(НАСТАВАК)

| 2. _ Приликом једног годишњег испита, школеки надзорник наградио је са одабраним књигама дванаест одличних и врло добрих ђака. Сваки је од награђених био потпуно задовољан, али Мијаило Стошић ђак П. раз. који је одличан, не беше задовољан. И он је добио најлешшу књигу, на којој му је г. надзорник написао „за одлично учење и примерно владање“, ама ипак, код њега се одмах после раздавања књига приметило неко негодовање и незадовољ ство. После испита, по обичају, распустио сам ђаке за три дана. ()дмах после овог малог распуста, кад сам ушао у школу на час, јави ми се са питањем : __ Зашто господине није добио и Сибин Алемпијевић књигуг — Није зато, што није имало више књига, а ион је васлужио. „Ша да му дам ја књигу, ако ви немате; ово за то сам јуче

купио „Историјску песмарицу.“

— Добро, дај му.

(Он је извади и са неким потпуним задовољством, даде му је.

Нисам могао а да Стошићев рад не похвалим пред његовим друговима, јер је овим његовим поступком учинио две доброте Задовољио је себе и Сибина.

Ну најинтересантније је у овој прти то, што тада Мијаило и Сибин нису живели лепо. Свадили се у игри око неке маленкости, па због тога нису говорили неко време. Стошић је запамтио ону Христову изреку у којој каже: „Љубите и непријатеље своје; благосиљајте оне, који вас куну имолите се Богу за оне, који вас мрзе“ па је овим поступком хтео и да је оствари. Од тог времена,

они живе као рођена браћа, па су се јоши побратимили, те данас

један другог зову не на име, већ само — побратиме. “ 8. — С. Добрић из ГУ-ог раз. разбио нехотице школски про-

зор. По већ утврђеном обичају код нас, требало је оштећену школ-

И за пао нлева