Учитељ

О ДУШЕВНИМ БОЛЕСТИМА И ВАСПИТАЊУ : 119 је да је местимице овај порок распрострт чак и у ученика П разреда основне школе! Учитељи треба на ову појаву да строго пазе, а она је - како твдре писци а како у ствари и јесте — много и много више распрострта код мушке но код женске деце. Лечење овога порока изискује много такта, много умешности и обазривости. Лепи савети и обавештавање много је боље средство но бој и застрашивање. Савети и обавештавања утичу сталније и дуже, па и онда кад су ученици ван сваке наше контроле, а то баш и јесте главна цељ васпитнога утицања.

д. Тровање (интоксикација) може бити такође непосредан узрок душевном обољењу. Овде васпитање може утицати највише саветом и обавештењем. Боље је опширније децу упознати са татулом, буником, кукутом, велебиљем. отровним печуркама, итд, но нпр. са слоном и мајмуном и с реповима и роговима у различних животиња, и боље је исцрпније описати отровно дејство ових биљних и других минералних отрова (од олова, живе, бакра, итд.), но како се нпр. кртице кољу, кад наиђу једна на другу доле под земљом, док једна не остане мртва, или како лав има чудновату снагу у репу.

Ето, то су ти разноврсни узроци који могу произвести душевно обољење, а сви они стоје у ближо. или даљој вези са васпитањем.

ж

Ово овде кратко и површно расправљање довољно је, да створимо себи слику о томе, како школа и васпитање уопште могу на веома много разноврсних начина припремати болеснике за луднице, аи како могу · своје васпитанике од тога сачувати.

Али за нас је овде још веома важна и једна друга

поука, коју можемо из ове малене расправе такође изЕ