Учитељ

122 О ДУШЕВНИМ БОЛЕСТИМА И ВАСПИТАЊУ

још у основном душевном веџбању, још у основном васпитању: породичном, школском и друштвеном!

И то је оно, што је за нас овде најглавније !

Погрешно и недовољно васпитање ствара безброј душевних богаља, који су у толико опаснији за друштво у ком су, што нису затворени у луднице, што_ нису издвојени од здравих, већ се с њима мешају и с њима живе у заједници, па често чак управљају и важним општим пословима. Погрешно и недовољно васпитање на тај начин излази као опаснији узрок друштвеном назатку, па по некад и пропасти, но и они узроци који поједине терају у лудницу. Опаснији с тога што овакво сакато васпитање онакази душевни развој многих, па их пушта као душевне кржљавце да, живећи у друштву, омећу друштвени напредак, па чак и да се жене и удају, те да и на пород преносе, путем насљеђа, склонити за душевно обољевање, за душевну кржљавост.

А правилно и довољно васпитање, напротив, како је огромна чињеница у напретку друштвеном, у напретку народном !! Па и опет колико је њих који су у стању да појме сву величину ове важне чињенице! Колико је њих који су вољни да ту зињеницу употребе као главну у народном преображавању !

Ето на то смо хтели да свратимо пажњу овим редовима. -

Ово питање о душевним болестима и душевним недостацима уопште —- који се могу васпитањем или појачати и умножити или ублажити и угушити — ио народном напредовању или опадању које отуда неизоставно произлази, даје толико важна и благодарна материјала за расправљање, да заиста заслужује ла му жртвују и своје слободно време и своју умну снагу сви они који се у њему разумеју а који, поред тога, имају још и патриотског осећања према овој нашој ојађеној земљици и према нашем кукавном народу. Ми се од