Учитељ

О ДУШЕВНИМ БОЛЕСТИМА И ВАСПИТАЊУ 121

тегорија. Тако су они чести, и тако су нам обични! Али осим ових, много је њих међу нама што носе друга имена, која нас и не опомињу на какав озбиљан душевни недостатак. Такви су врло често они који носе називе: „опор“, „прек“, „набусит“', „напрасит“, „прзница“, „ћудљив“; па онда «ветропир , „ветреушка“, „несталан“; затим овамо долазе иони који носе назив: „непоштен“, „зликовац“, „неморалан“, итд., јер новија наука рачуна у душевно болесне све веће преступнике, па тежа да се апсане и робијашице претворе у заводе за лечење душевних болесника који пате од моралног лудила. Но душевних болесника има и таквих који не носе никакво име које би унижавало, већ, напротив, какво звучно и поносно име, као нпр.: „оригиналан“, „геније“, „чудноват човек“, итд., — и који уживају наше поштовање и наше дивљење. А шта да кажемо за онај велики број оних којима по штогод непостаје у можданој машинерији, те им по која душевна радња не иде како треба» Једни од њих не памте добро ни обиане ствари; други нису у стању да суде зрело и не. пристрасно ни о најпростијој ствари, нити да унапред смисле што паметно и разумно, већ срљају у предузећа као'мува без главе; трећи се предају некој стра·страсти (рецимо картању, љубавним авантурама, итд.) у толикој мери да више не може код њих бити ни говора о каквој мушкој вољи да обуздају своје страсти... Да ли су ови, овакви, здрави душевног — Боже сачувај! Сви су они прави душевни болесници.

У свих горе побројаних нашао би вештији психијатар толико ненормалности, толико кврга и израсли душевних, толико неразвијених, накарадно развијених или закржљалих можданих делова, да их никако не би могао огласити за душевно здраве.

А, дубок, невидан и често недокучљив корен свим тим душевним манама колико и колико пута се налази

УЧИТЕЉ 5 9