Учитељ

106 КРАТКОВИДОСТ У ШКОЛАМА

које остају стално мање-више кратковиде и доцнијо (наследство). Подајте детету испод 6 година да удене конац у иглу па ћете се изненадити како ћете мало деце наћи, која нису кратковида и која могу довољно да акомодирају. Деца књижевника, рукавичара, штампара, шваљи и свију занатлија, који раде са ситним предметима, обично су кратковида, док су сеоска деца здрава или далековида. Ми пак не примећујемо ту свентуалну махну у очима деце ло шесте године не само с тога што у опште мало и обраћамо пажње на то, већ и с тога што се дете бави са крупним играчкама и предметима па нас и не потсећа да му вид није сасвим добар.

Све док се и закони не уплету у васпитање наше деце кратковиде се очи поправљају, али кад закони наређују да се дете у тој и тој години живота мора дати у школу, требало је имати на уму да ли су свачије очи подобне за читање, писање и цртање. Колико пак школа имамо са бар приближно задовољним игијенским захтевима, може се на прсте избројати. Напредак науке и писма корача врло брзо али и кратковидост у очима иде верно поред овога напретка. Рђаво осветљене и непроветрене учионице, рђаво држање тела, брљаве и нечитке књиге, све су то велики узроци доцнијој кратковидости, али међу свима њима највише кваре очи ситно штампане књиге џ основним школама. Ја

бих још опростио што се чак и уџбеници о очним бо-

лестима штампају тако ситно да их иоле кратковиде очи морају са лупом да читају, али се никако не слажем са ситним штампањем уџбеника за децу до петнаесте године. Свугде се буквар лепо почне са крупним словима али кад се дође до последњих страна, тако се уситни као да је лист хартије жут дукат'!..

Узмимо једне очи које су од рођења слабе и кратковиде. Оне се поправљају или бар не кваре за оно