Учитељ

КРАТКОВИДОСТ У ШКОЛАМА У 107

5—6 година, док не почну читати и писати, а кад овај необични посао настане, очи се напрежу да га савладају. Мускулатура око очију и у њима самим дотле се напреже при (акомодирању) Формирању ока да се добије чиста слика предмета у који се гледа, док најзад не почне малаксавати у своме раду, па често и сасвим атрофира. Књига се сад инстинктивно приближује очима и тако оне полако постају врљаве унутра — гађати сопуетрелз аЊегпацв —. Оваке се очи поправљају само једним веома наказним наочарима а очни лекари знају да су сваке очи постале наизменично врљаве унутра услед рада са ситним предметима.

Даље може и ово да буде: Како никад нису оба ока једнака по јачини вида, то се обично почне читати са једним оком и то са оним бољим. Оно друго слабије занемари се ионо временом може потпуно да ослепи усљед неупотребљавања (ашћуора ех апораа) а обично се још зеница његова искриви напоље (8таћзтиз 4уетрецв.) Ја данас познајем једнога господина коме има близу 830 година и тек је недавно, и то од мене, сазнао да је слеп на једно око, а узрок је што се само једним оком служио и ако је и оно кратковидо.

Оваке слабе очи, кад раде посао за који нису дорасле, може да епопадне и прогресивна кратковидост, која се редовно свршава слепилом оба ока.

О овоме опадању вида тачније се почео рачун водити тек 1859 год. у колико ја знам. Те је године проф. Јегер прегледао школску децу и изнео статистику о томе и ако се за обично огледало знало већ пре 15 гогина. Др. Кон је до прошле године прегледао 10.600 деце па, с обзиром на осветљење и ситно штампање књига, нашао је да има кратковидих очију у

с СОЈ Ив ушаве 0 5400 > СЛОшедате о ~ 4. » о жодедне . . „ _ . - 106

8%