Учитељ

105. КРАТКОВИДОСТ У ШКОЛАМА

Које та беен 2 50 АЊА Гувсбев Ке а риту аен а у па рие

Према овоме што је год ђак старији, што год мора више да чита, то све већма бива кратковид, тако да је на Универзитету сваки други (и више) ђак слабог вида.

Ево је трећа година како ја живим у Београду и за то сам време прегледао око 60 ђака са Велике Школе и, без мало њих, сви су из реда кратковиди. Сви слабовиди ђаци родом су из вароши а оно неколицина здравих родом су из планинских предела.

Др. Трусо у Лијону нашао је кратковидих очију:

у интернатима ~ ~ лл „- = __ 9р9/о.

у екстернатима 2. А ја Др. Депање:

У ОНО И ба не но а У о

У ОИ ТЕНИНИ МА о а

Ови су бројеви срачуњени 1894-те године, а још од 1880-те штампају се уџбеници у Француској тзв. игијенским словима.

Код насу Србији се, као обично, ио овоме не води ни мало рачуна. Нити знамо за игијенска слова, нити имамо стручних школских лекара па ни статистике. Сад преводим ја једну игијену вида; њу ћу, ако будем у стању, штампати игијенским словима, како не бих и ја био виновник.

Кад се дакле мора знати читати и писати, кад је то и законом санкционисано и кад тај рад може слабије очи да упропасти, онда настаје питање како да се ту помогнемо. Којим словима ваља штампати књиге у опште а нарочито оне, којима се служе деца у основним школама и ђаци до своје петнаесте године, докле се очи развијају -

Први је Снелен поставио норму за вид. Он је исписао слова разне величине, која здраве очи виде из