Учитељ

а 132 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

Упоређењем шк. програма у разним државама осим интересности готово не бисмо имали више нашта; њиме би било тешко тачно оцртати стање основне наставе у дотичној земљи. Програмима се често тражи много, а радом у школи постиже веома мало. Сувишноет је материјала је препрека бољим резултатима и успеху. Материјала из појединих предмета је толико, да се може једва тек | површно обрадити. Рекао бих, да је последица тежње, да основна | школа што више знања даде. Законодавци а и најближе администр. власти, само су уносили материјал у програм често не разбирајући да ли ће то моћи да усвоји слабачки ум „дечји. Наши учитељи у неподељеним четворазредним школама не знају ни где | ће ни шта ће пре. Програми се у нашим школама не граде као што би требало. Не иде се најприроднијим путем. Тај посао би требало оставити самим учитељима. Они знају шта се и колико се може обрадити. Требало би казати шта треба да уђе у програм, па из тога материјала што се као скупљен изнесе, да учптељски одбор један одбере оно што је најважније и онолико, колико би се

могло најрадикалније обрадити. По том програму успех би “по несумњив; резултати би били приближно једнаки.

Статистички подаци о школским резултатима у разним др жавама такође су непотпуни. Њих је тешко прибирати, јер зависе од многостручних узрока, који се мењају и разно утичу у разним земљама. Занимљиво је, што |еуеззеџг пред спреме А оте поред трајања школске године, поред методе му и воље, узима још и инлаересовање народно за своју школу такође као Фактор, који утиче на резултате у школи. У низу тих фактора. и интересовање истиче на прво место. Метод којим учители раде, не сме се никако сметнути с ума. У две школе биће разни резултати, ако у њој раде два учитеља једнаке теориске спреме, ако су само неједнаки методичари. Има их, који уче децу само речима ; мехалазим преовлађује у свима предметима. Разуман учитељ мора наставом )тицати на ум и на срце дечје. Учптељи механичари имаће разговорну а методичари разумну децу.

УЧИ РЕ ЉИ

За напредовање основне наставе, потребни су епремни учи: тељи. За спрему учитељску отворене су нарочите учитељске школе. То је најподеснији начин спремања учитељског. Са прирашћивањем угледа основ. школе, отваране су и учитељске школе, У њихову отварању, по |емаззеиг-у, огледа се и слободоумни правад којим ве