Учитељ

О ДУШЕВНИМ БОЛЕСТИМА И ВАСПИТАЊУ (СВРШЕТАК)

3. Начини живота, који стоји у вези са ганимањем помаже врло често да се развије наклоност за душевне болести. Ово важи за одрасле, али то исто важи и за васпитанике, јер овамо долазе као важни узроци: недовољна храна, рђави станови (услед којих често 60лују деца и од шкрофула, туберкулозе, рахитиса, итл.), даље велико телесно напрезање, недовољно спавање, издржавање велике хладноће и велике врућине, велико умно напрезање, итд., — а све ове недаће прате огромну већину наших и сеоских и варошких ђачића. Наш ђак се најлошије храни баш онда кад му је потребна најбоља храна, онда, кад му се мозак школом најјаче развија. Кад човек загледа у торбице наших сеоских ђачића, мора се ужаснути од чула кад види какав хлеб једу : гњецав, непечен, па и мемг ив! Уз хлеб већина их има још по главицу, две, прна лука и соли, и ништа више! Таком се храном хране наши сеоски ђачићи из дана у дан, не само у пост и у среду и петак, но и онда кад је допуштено мрсити. А и варошка сиротиња тако исто није ни мало измакла у овом погледу од своје сеоске браће. И од тако ненахрањена ђака школа тражи да му брзо и тачно рачуна, да зна граматику, земљопис, историју, јестаственицу, да с разумевањем мисли и говори — да савлађује програм који би без мало био довољан за докторску титулу! — Но није само храна која је рђава у већине наших ђачића. Станови